home page

Evropska Unija – kao što joj je sadašnje ime, ili pod prethodnim imenom Evropska Zajednica- prisutna je u balkanskom regionu preko 20 godina. Godine 1980. Zajednica je potpisala Sporazum o saradnji sa Socijalističkom Federativnom Republikom Jugoslavijom. Delegacija Evropske komisije otvorena je u Beogradu 1981. Sporazum o saradnji je poništen od strane EZ novembra 1991. kada se raspala bivša Jugoslaviija, ali je Delegacija ostala u Beogradu i bez prekida nastavila sa svojim delovanjem.

Nakon raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i oružanog sukoba koji je usledio u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, EZ je zadržala političko prisustvo u novoj samozvanoj Federativnoj Republici Jugoslaviji koju su činile Srbija i Crna Gora, ali su odnosi bili na niskom nivou usled sankcija koje su uvele Ujedinjene Nacije.

Sa pobedom široke koalicije demokratskih snaga Srbije na saveznim izborima 2000. odnosi sa tadašnjom Saveznom Republikom Jugoslavijom podignuti su na formalni nivo koji su do tada već dostigli njeni susedi. Tada su Beograd i Podgorica krenuli putem integracije koji bi trebalo da vremenom dovede do prilike za punopravno članstvo u EU. Ova prilika je formalizovana na osnovu odluka koje su donesene na samitu u Solunu juna 2003. i potvrđene u nekoliko navrata od strane EU, Srbija je potencijalni kandidat za članstvo u EU.

Od 2001. Srbija prima savete u pogledu politike EU koje pruža EU-SRJ Konsultativna radna grupa (KRG), a koju je kasnije zamenio Unapređeni stalni dijalog (USD). Zadatak USD-a jeste da podstiče i prati reforme na osnovu Evropskog partnerstva koje je usvojeno od strane Saveta EU juna 2004. i revidirano januara 2006. Formirano je nekoliko sektorskih grupa sa zadatkom da prodube tehničke aspekte pregovora. Nakon kraja Državne Zajednice Unapređeni stalni dijalog nastavljen je odvojeno sa Srbijom i Crnom Gorom.

Proces stabilizacije i pridruživanja (PSP) načelni je okvir EU za zemlje zapadnog Balkana, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju, Srbiju i Crnu Goru.

Glavni elementi ovog dugoročnog opredeljenja prema regionu izloženi su u Komisijskom Dopisu (COM (99) 235 od 26. maja 1999. ). Na samitu u Zagrebu (PDF, 13. KB), 24. novembra 2000. zvanično je odobren PSP pošto je tom prilikom dobijena saglasnost regiona sa izvesnim brojem jasnih ciljeva i uslova (Završna deklaracija Zagrebačkog samita). PSP podržava razvoj zapadno balkanskih zemalja ržava zapadno B samita=enja prema regionu predloženi su u Komisisjuna 2003. i njihove pripreme za buduće članstvo u EU kombinacijom tri glavna instrumenta: Sporazumima o stabilizaciji i pridruživanju, Autonomnim trgovinskim merama i pružanjem značajne finansijske pomoći. Regionalna sradanja predstavlja kamen temeljac PSP-a.

U maju 2003. Komisijski dopis o «Zapadnom Balkanu i evropskoj integraciji» (PDF, 136.35 KB) predložio je da se politika EU prema regionu obogati elementima preuzetim iz procesa proširenja, čime se podcrtava krajnji cilj ponude članstva zapadnom Balkanu. Evropski savet u Solunu (19-20 juni 2003.) potvrdio je PSP kao politički okvir kursa EU prema zapadno balkanskim zemljama sve vreme do njihovog budućeg pristupanja i odobrio Solunsku agendu.

Solunskom agendom osnažen je PSP tako da bolje odgovori na nove izazove. Ustanovljeno je Evropsko partnerstvo sa zapadno balkanskim zemljama, kojim se identifikuju kratkoročni i srednjoročni prioriteti koje svaka zemlja pojedinačno treba da reši na putu ka EU. Prvo Evropsko partnerstvo (PDF, 97.43 KB) za tadašnju Državnu Zajednicu Srbije i Crne Gore usvojeno je 2004. a sadašnje revidirano Evropsko partnerstvo važeće za Srbiju usvojeno je 30. januara 2006.

Solunski Samit EU i zapadnog Balkana (21. juni 2003.) koji je bio nastavak Zagrebačkog samita 2000. pružio je priliku EU i zapadno balkanskim zemljama da procene trogodišnji rad na stabilnosti, demokratiji i ekonomskom oporavku u svim zemljama regiona i da se usvoji Solunska deklaracija. Na osnovu odluka koje su donesene na Solunskom samitu u junu 2003. i potvrđene u nekoliko navrata od strane EU, Srbija je potencijalni kandidat za pristupanje EU.

Od 2001. Srbija prima savete o politici EU od EU-SRJ Konsultativne radne grupe (KRG), koju je kasnije zamenio Unapređreni stalni dijalog (USD). Zadatak USD-a je da podstakne i prati reforme na osnovu Evropskog partnerstva koje je Savet EU usvojio u junu 2004. i revidirao u januaru 2006. Osnovano je nekoliko sektorskih grupa da bi se produbile tehničke diskusije. Nakon kraja Državne Zajednice, Unapređeni stalni dijalog nastavljen je odvojeno sa Srbijom i Crnom Gorom.

Na osnovu Solunske agende takođe je pokrenut multilateralni politički forum visokog nivoa, EU-zapadano balkanski forum, kao integralni deo PSP-a. Ova inicijativa pruža autentični evropski okvir za rešavanje pitanja sa regionalnim i međunarodnim implikacijama. Cilj je da se obezbedi politički okvir podrške u postizanju ciljeva PSP-a, uključujući regionalnu saradnju i da se poveća regionalni osećaj vlasništva nad procesom. Politički dijalog ministarskog nivoa takođe je uveden nakon Solunskog samita 2003. Savet je 29. septembra 2003. usvojio Zajedničku deklaraciju o političkom dijalogu između Evropske Unije i tadašnje Državne Zajednice Srbije i Crne Gore (2003/C 240/01).

Nakon prestanka Državne Zajednice i proglašenja nezavisnosti Crne Gore nakon referenduma u maju 2006. politički dijalog je nastavljen u Srbiji, kao nasledniku države Džavne Zajednice.

Komisija priprema godišnje Izveštaje o napretku (Srbija 2006. Izveštaj o napretku) u kojima se prati i procenjuje politička i ekonomska situacija u zemljama u regionu uključujući Srbiju i sprovođenje reformi i srodnih mera. Sledeći Izveštaj o napretku u Srbiji očekuje se u novembru 2007.

U Izveštaju o izvodljivosti od 12. aprila 2005. Komisija je zaključila da su Srbija i Crna Gora dovoljno pripremljene za pregovore o Sporazumu za stabilizaciju i pridruživanje (SSP) sa EU. Savet EU je 25. aprila 2005. odobrio Izveštaj o izvodljivosti i pozvao Komisiju da podnese direktive za pregovore o SSP. U skladu sa pristupom «dvostrukog koloseka», pregovori sa Državnom Zajednicom i dve republike u njenom sastavu započeti su u oktobru 2005. Komisija je jasno stavila do znanja da će nastavak i tempo razgovora zavisiti od napretka Srbije i Crne Gore u rešavanju pitanja koje su itakli Komisija i Savet EU, uključujući postizanje pune saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (Haškim Tribunalom) bez odlaganja.

Međutim, kako država nije ispunila svoja obećanja u vezi sa saradnjom sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, Komisija je 3. maja 2006.odlučila da prekine pregovore o SSP. Komisija je naglasila svoju spremnost da nastavi pregovore čim se postigne puna saradnja sa Tribunalom. Savet je podržao odluku Komisije. Nakon prestanka Državne Zajednice Srbije i Crne Gore, Savet je usvojio dopunjene direktive za pregovore o SSP sa Srbijom, s obzirom da je Srbija država naslednik Državne Zajednice Srbije i Crne Gore. Nakon parlamentarnih izbora u Srbiji, u februaru 2007. Savet je pozdravio spremnost Komisije da nastavi pregovore o SSP sa novom vladom pod uslovom da ona pokaže jasnu opredeljenost i preuzme konkretnu i delotvornu akciju u pravcu pune saradnje sa Tribunalom. Pošto je novo formirana koaliciona vlada u maju 2007 ispunila ove uslove, Komisija je 13. juna 2007. nastavila pregovore o SSP sa Srbijom.

Srbija i Evropska komisija su 10. septembra 2007. zaključile pregovore o SSP koji sada treba da prođe kroz proces parafiranja, potpisivanja i ratifikacije. Pre nego što Savet odluči da potpiše SSP, Savet i Komisija će zajedno preispitati učinak Srbije u razvoju neophodnog pravnog okvira i administrativnih kapaciteta za sprovođenje obaveza po SSP kao i napredak u pravcu pune saradnje sa Tribunalom.

Kada SSP stupi na snagu, uspostaviće se ugovorni odnos između Srbije i EU putem opsežnog sporazuma između Evropskih zajednica i njihovih država članica sa jedne strane, i Republike Srbije na drugoj strani. Slično «Evropskim sporazumima» sa zemljama centralne i istočne Evrope, SSP će pružiti pravni okvir za odnose između EU i Srbije tokom čitavog perioda do mogućeg budućeg pristupanja.

U kontekstu spoljne dimenzije politika EU u oblasti slobode, bezbednosti i pravde – pregovori za vizne olakšice i sporazumi o readmisiji sa Srbijom započeti su u novembru 2006. a Sporazum sa Srbijom parafiran 16. maja 2007. (Zaključci Saveta o zapadnom Balkanu od 18. juna 2007.) Očekuje se da Srbija potpiše Sporazum za vizne olakšice i readmisiju sredinom septembra i da on stupi na snagu do kraja 2007. Cilj sporazuma jeste da se olakša srpskim državljanima da dođu do viza EU, i da se pri tom istovremeno postave jasnija pravila o borbi protiv ilegalnih migracija.