home page

Proširenje je jedno od najmoćnijih alatki politike EU. Privlačnost EU pomogla je da se transformišu zemlje srednje i istočne Evrope u moderne demokratije koje uspešno funkcionišu. Potom je EU inspirisala dalekosežne reforme u zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima. Svi građani Evrope imaju koristi od susednih zemalja koje su stabilne demokratije i prosperitetne tržišne ekonomije. Proširenje je proces kojim se pažljivo upravlja i koji pomaže transformaciju zemalja kandidata, šireći mir, stabilnost, prosperitet, demokratiju, ljudska prava i vladavinu zakona širom Evrope.

Prema Ugovoru Evropske unije, bilo koja evropska zemlja može da se kandiduje za članstvo ako poštuje principe slobode, demokratije, ljudska prava i osnovne slobode i vladavinu zakona. Pristupanje, međutim, može da usledi samo ako data evropska zemlja ispunjava sve kriterijume za pristupanje, koji su poznati kao kopenhagenski kriterijumi, koje je odredio Evropski savet u Kopenhagenu 1993:

• politički: stabilne institucije koje garantuju demokratiju, vladavinu zakona, ljudska prava i poštovanje i zaštitu manjina;
  
• ekonomski: razrađena tržišna ekonomija i kapaciteti kojima može da se stupa u konkurenciju sa tržišnim silama EU;
  
• sposobnost da se preuzmu obaveze članstva, uključujući neodstupanje od ciljeva političkog, ekonomskog i monetarnog jedinstva.

Kriterijumi iz Kopenhagena bili su potvrđeni na sastanku Evropskog saveta u Madridu 1995, kada je dodat još jedan:

• usvajanje Acquis Communautaire (celokupno evropsko zakonodavstvo) i njegovo delotvorno primenjivanje putem odgovarajućih administrativnih i sudskih struktura.

Povrh toga, EU mora biti u stanju da apsorbuje nove članove tako da ona zadržava pravo da odluči kada će biti spremna da ih prihvati.

Ona zemlja koja želi da pristupi EU podnosi molbu za članstvo Savetu koji traži od Komisije da proceni sposobnost kandidata za zadovolji uslove za članstvo. Ako Komisija donese pozitivno mišljenje i Savet se jednoglasno složi, pregovori formalno počinju između kandidata i svih zemalja članica.

Strategija pretpristupanja je osmišljenja da spremi zemlje kandidate za buduće članstvo. Ona uključuje sledeće radne okvire i mehanizme:

• Evropske sporazume / Sporazume o stabilizaciji i pridruživanju
  
• Partnerstvo u pristupanju / Evropsko partnerstvo
  
• Pomoć pretpristupanja
  
• Kofinansiranje iz međunarodnih finansijskih institucija
  
• Učešće u programima EU, njenim agencijama i odborima
  
• Nacionalni programi za usvajanje Acquis
  
• Redovni izveštaji o napretku
  
• Politički i ekonomski dijalog

Prvi korak u pregovorima je takozvani «sistem pravne provere». Ona podrazumeva analitički pregled Acquis da bi se zemljama kandidatima objasnile, i sa njima, identifikovale oblasti sa mogućim problemima koje treba rešavati.

Komisija redovno informiše Savet i parlament o pripremama kandidata za članstvo putem «Izveštaja praćenja». Izveštaji takođe imaju cilj da se zemlje kandidati usmeravaju u svojim pripremama. «Opsežni izveštaj praćenja» služi kao osnova za odlučivanje o bilo kojoj mogućoj korektivnoj meri koju Komisija treba da sprovede.

Kada se pregovori zaključe, rezultati se unose u nacrt Ugovora o pristupu, o kome su se dogovorili Savet i zemlja koja pristupa. On se potom predaje Komisiji i Evropskom parlamentu. Svaka zemlja članica i novo pristupajuća zemlja takođe ga moraju ratifikovati, u skladu sa njihovim ustavnim procedurama. Kada se proces ratifikacije zaključi i kada Ugovor stupi na snagu, kandidat postaje zemlja članica.